Kada tuga, umor i gubitak volje
ne prolaze
Kada tuga, umor i gubitak volje ne prolaze
Da li prepoznajete neki od ovih simptoma?
- Tuga, praznina ili bezvoljnost koja traje
- Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale
- Stalni umor i nedostatak energije
- Povlačenje od porodice i prijatelja
- Teškoće sa koncentracijom i donošenjem odluka
- Osećaj krivice ili bezvrednosti
- Pesimistične misli i osećaj beznadežnosti
- Razdražljivost i preosetljivost
- Problemi sa spavanjem ili preterano spavanje
- Promene apetita i telesne težine
- Usporeno funkcionisanje ili izražen nemir
- Gubitak motivacije za posao i svakodnevne obaveze
Depresija nije slabost karaktera
Osobi koja prolazi kroz depresiju često nije dovoljno reći da treba da „misli pozitivno“, da se pokrene ili da se više druži.
Depresija nije pitanje volje. Simptomi mogu biti toliko izraženi da i jednostavne aktivnosti, poput ustajanja iz kreveta, odlaska na posao ili razgovora sa drugim ljudima, postaju veliki napor.
Zbog osećaja stida ili straha od osude mnogi ljudi dugo kriju svoje stanje i ne traže pomoć.
Kada je vreme za pregled?
Pregled treba razmotriti kada simptomi:
- traju duže i ne prolaze
- ponavljaju se
- remete posao, porodični i društveni život
- dovode do sve većeg povlačenja
- utiču na san i apetit
- izazivaju osećaj da osoba više ne može sama da se izbori
Posebno je važno reagovati ukoliko se javljaju misli da život nema smisla, želja za samopovređivanjem ili razmišljanje o smrti. U takvoj situaciji potrebno je odmah potražiti hitnu stručnu pomoć.
Depresija može da se leči
Psihijatrijski pregled omogućava da se sagledaju simptomi, njihovo trajanje, životne okolnosti, zdravstveno stanje i mogući uzroci problema.
Lečenje se prilagođava svakoj osobi i može uključivati:
- razgovor i stručnu podršku
- psihoterapijski pristup
- promenu određenih navika
- terapiju lekovima kada je potrebna
- redovno praćenje napretka
Cilj lečenja nije samo ublažavanje tuge, već vraćanje energije, motivacije, interesovanja i sposobnosti za svakodnevni život.
Najčešća pitanja
Koja je razlika između tuge i depresije?
Tuga je prirodna emocionalna reakcija i najčešće je povezana sa određenim događajem. Depresija obično traje duže, može se javiti i bez jasnog povoda i uključuje gubitak interesovanja, energije, motivacije i sposobnosti da se oseti zadovoljstvo.
Da li depresija znači da je osoba slaba?
Ne. Depresija nije slabost karaktera, nedostatak volje niti lenjost. To je zdravstveno stanje koje utiče na raspoloženje, mišljenje, energiju, san, apetit i svakodnevno funkcionisanje.
Koji simptomi mogu ukazivati na depresiju?
Najčešći simptomi su dugotrajna tuga ili praznina, gubitak interesovanja, umor, povlačenje, poremećaj sna, promene apetita, otežana koncentracija, osećaj krivice, bezvrednosti ili beznadežnosti.
Da li osoba može biti depresivna iako deluje nasmejano i funkcionalno?
Može. Neki ljudi nastavljaju da rade, komuniciraju i obavljaju svakodnevne obaveze, iako se iznutra osećaju iscrpljeno, prazno ili beznadežno. Spoljašnje funkcionisanje ne pokazuje uvek težinu unutrašnjih tegoba.
Može li depresija da izazove telesne simptome?
Da. Depresija može biti praćena umorom, bolovima, glavoboljama, nelagodnošću u stomaku, poremećajem sna, promenama apetita i osećajem telesne težine ili usporenosti.
Da li se depresija može izlečiti?
Postoje efikasni načini lečenja blagih, umerenih i teških oblika depresije. Lečenje može obuhvatiti psihoterapiju, lekove ili njihovu kombinaciju, u zavisnosti od procene lekara i potreba pacijenta.
Kada počinju da deluju antidepresivi?
Dejstvo nije trenutno. Poboljšanje se obično razvija postepeno, a brzina zavisi od leka i osobe. Terapiju treba uzimati prema uputstvu lekara i ne prekidati je samostalno zbog izostanka brzog efekta ili pojave neželjenih reakcija.
Kada treba hitno potražiti pomoć?
Hitnu pomoć treba potražiti kada osoba razmišlja o samopovređivanju ili samoubistvu, oseća da nije bezbedna, ne može da kontroliše svoje postupke ili je njeno stanje naglo pogoršano. Depresija može povećati rizik od samoubistva i takve poruke uvek treba ozbiljno shvatiti.
Povratak sebi počinje razgovorom
Ne morate da čekate da stanje postane teže da biste potražili pomoć.
Razgovor sa psihijatrom može biti prvi korak ka boljem razumevanju problema i povratku kvalitetnijem životu.